Одмах по завршетку I светског рата сарадња између новонастале државе Краљевине Југославије и Фрацуске се наставља и продубљује у развоју ваздухопловствa. Већ 1923. године војска уз подршку младе државе доноси одлуку да се почне са плановима о изградњи аеродрома и фабрика за производњу авиона.

Један од тих градова је и Краљево.

Око избора авиона који ће се производити није било проблема, одлука је била да то буду Фрацуски авиони БРЕГЕ (Breguet), који су у то време били најсавременији авиони и оборили многе светске рекорде. Камен темељац за фабрику авиона поставља се 12.септембра 1926. године на Краљевском Дивњем Пољу где се и данас налази аеродром а већ 1927. гогине у јуну месецу потписује се уговор са Француским производачем авиона Лујем Брегеом (Lois Breguet) и уступа му се фабрика уз обавезу да у њој организује производњу авиона.

У септембру месецу оснива се и Аероклуб и у његовом оснивању учествују угледни грађани Краљева а међу њима и прота Саватије Божић који је и први Председник новооснованог клуба. Први радници из Француске за рад у фабрици пристижу у пролеће 1928. године да би крајем године њихов број достигао око 200 радника. За смештај радника и инжињера у Краљеву се гради посебно насеље познато као Француска колонија која и данас постоји и преставља један од најлепших деова града а већ у јесен 1929. почиње и организовање наставе по Француском школству и одељење броји 39 ученика узраста од 5-13 година. Поред школе које су основали изграђена је за верске потребе и Католичка црква које се уредно посећује и обилато дарује од стране Француских радника. Непосредно до улаза у фабрику изграђена су и три тениска терена са црвеном шљаком и ограђена високом оградом . Французи су се брзо адаптирали на живот у малом Краљеву, почела су међусобна дружења уводено је учење француског језика у школе, Краљевчани су научили и заволели тенис који је тад по први пут почео да се игра у граду на Ибру.

Оснива се Клуб Српско-Француског пријатељства који је и данас активан и носилацје културних и других манифестација, међу којима се посебно издваја „Дани Јоргована“ којасе сваке године организује у част фрацуске прицезе и српске краљице Јелене Анжујске. Једном речју Краљево добија процват у културном и еконоском а нарочито у идустриском делу јер су многи Краљевчани почели да раде у најмодернијој фабрици где су плате и искуство стечено били за многе од егзистенцијалног значаја. Круну успеха у том периоду преставља и први авион који је склопљен у потпуности у фабрици у Краљеву и уступљен ратном Ваздухопловству, том свечаном чину присуствовао је и сам ЛУЈ БРЕГЕ , што је тада сматрано посебном чашћу за Краљево и Србију.То је без сумље један од најзначајнијих периода у развоју малог града Краљева на који су поносни и садашњи Краљевчани Производња тог првог авиона у фабрици је обележена на свечан начин. Чин освећења је обавио епископ Жички Николај, уз политички и војни врх земље, и представнике дипломатског кора.

Оквирним петогодишњим уговором између КСХС и Анонимног друштва Луј Бреге из Велизија крај Париза је предвиђено да се сваке године потписује годишњи уговорикојим се дефинишу количине и остали детаљи овог посла.

Први уговор је потписан 13. фебруара 1928. године којим је ФАК (Фабрика авиона Краљево) извршила монтажу 50 примерака авиона Бреге 19 Лорен. Авиони су почели да се испоручују ВВ већ од марта месеца исте године.

Други уговор је потписан 3. децембра 1928. године и односи се на производни програм за 1929. годину, када је предвиђено да се произведе 75 авиона, од тога: 34 авиона са моторима Лорен и 1 авион са мотором Хиспано-Суиза 500KS од делова израђених у француском Бреге-у а монтирани у ФАК-у, затим 25 примерака авиона Бреге 19 (9 Лорена и 16 Хиспано) такође монтирани у ФАК-у од подсклопова добијених од француског Бреге-а, преосталих 15 примерака авиона Бреге 19 (сви са Хиспано моторима) су монтирани од делова делимично направљених у ФАК-у а делимично у француском Бреге-у. •

Трећи уговор је дефинисао производњу у 1930. години, по коме је требало произвести 75 примерака авиона Бреге 19 (26 Лорена и 49 Хиспано) од делова потпуно произведених (сем мотора) у ФАК-у. Поред овога произведено је још 12 авиона са моторима Хиспано 500KS мимо уговора а сви ови авиони су завршени 1931. године. • Четврти уговор је предвидео да се произведе 100 примерака авиона Бреге 19 и ова производња почиње 1931. године са завршетком производње предвиђене трећим уговором. Предвиђено је да се ураде 89 авиони са домаћим моторима Јупитер од 420KS и друга генерација авиона Бреге 19-7 развијених на основу позитивних искустава са авионом Бреге 19 Бидон и Супер Бидон.

Пети уговор је предвидео производњу 125 примерака авиона Бреге 19-7 али због проблема са набавком мотора од овог броја на неке од ових авиона су уграђивани мотори Јупитер а 48 авиона без мотора је стављено у резерву у које је касније уграђен мотор Рајт Циклон.

Тиме је потпуно испуњен петогодишњи уговор, произведено је и испоручено ВВ укупно 425 примерака авиона Бреге 19 и престала је њихова производња. Након напуштања производње авиона Бреге 19 и окончања уговора са француском фирмом Бреге фабрику авиона у Краљеву је преузео Ваздухопловни технички завод који је био једна од установа Команде војног ваздухопловства. У Краљеву су се радиле ревизије, веће поправке и резервни делови за авионе Бреге 19.

У техничком и организационом смислу фабрика је достигла свој зенит 1933. године када су запослени овладали савременом технологијом производње ваздухоплова. Са престанком производње авиона Бреге и повлачења Француза из овог предузећа, поклапа се и снажан утицај велике светске кризе.