Фарман серије F.300 је француски тромоторни транспортни авион, висококрилац за 8 путника. Производила га је Фабрика авиона Фарман, у току 1930. и 1931. године, у серији од 22 примерка, у 8 варијанти.

Пројекат и прототипски развој, завршени су 1929. године, а први лет је обављен 13. јануара 1930. године. Главни пројектант је био Анри Фарман (франц. Henry Farman). Авион је конципиран као високрилац, са три мотора. Један мотор је на носном делу авиона, а остала два, интегрисана су у гондолама испод крила. Структура авиона је израђена од дрвета, а потпуно је био оплатњен са шпером. Кабина пилота и путника је заједничка, представља интегралну целину. Стајни органи, били су не увлачећи.

Укупно је произведено 22 авиона Фарман F.300, у 8 верзија. Комерцијални авиони овог типа су коришћени у путничком саобраћају Француске, Румуније и Југосјавије (Аеропут). Аеропут је имао само један авион Фарман F.306, набавио га је 1931. године и био је у оперативној употреби, све до удеса на подручју Љубљане 12. септембра 1933. године.

У првој половини двадесетих година двадесетог века појавила се сумња да је несигурно превозити путнике једномоторним авионима нарочито у планинским пределима где је успешно принудно слетање у случају отказа мотора минимална. Статистика је потрврдила оправданост ове сумње због релативно великог броја удеса, највише због отказа недовољно поузданих мотора.

Лоше искуство европских авиокомпанија са коришћењем једномоторних авиона у путничком саобраћају и кампања за повећање безбедности летења, навели су Аеропут да и он набави вишемоторни авион који би служио на попречним југословенским линијама тј. линијама преко планинских предела (копно јадранска обала). Са овом одлуком сложила се и Команда ваздухопловства војске па је поручен један тромоторни авион француске фирме Фарман F.306. Овај авион је долетео у Београд 13.јуна 1931. године. Из Париза преко Стразбура и Беча до Београда авион је прелетео шеф пилота Аеропута В. Стрижевски из Париза је полетео у 6.30 а у Београд је слетео истог дана у 19 часова. 

После уписа у регистар аероплана као UN-SAH, нови Фарман је крштен именом „Подгорица“, а 15. јуна укључен у редован саобраћај на линији Београд – Сарајево – Подгорица. Сутрадан 16.јуна отворена је и јадранска линија Београд – Сарајево – Сплит – Сушак – Загреб. Ваздушни саобраћај на ове две линије одржаван је у току читаве летачке сезоне само са једним авионом Фарман, којим је управљао пилот Стрижевски. У току 1932. године због велике економске кризе обустављен је редован саобраћај на попречним линијама па је Фарман F.306 скоро целу годину провео паркиран у хангару јер су на равничарским линијама коришћени јефтинији за експлоатацију Потез 29. У току 1933. године авион Фарман је коришћен за одржавање линије Љубљана – Сушак али је нажалост на тој линији доживео пад.