Фарман МФ.11
Фарман МФ.11 је француски извиђачки авион. Пројектовао га је Марсел Фарман у току 1913-1914, а производила га је фирма Мориса Фармана (Farman Freres). То је била побољшана верзија авиона Фарман MФ.7 из 1913. године. Авион се комерцијално производио и то у великом броју примерака, a коришћен је као извиђачки авион, лаки бомбардер и авион за обуку пилота. Авион је ушао у историју као први ноћни бомбардер. Пошто је аустроугарско ваздухопловство на почетку Првог светског рата имало велику бројчану надмоћ, српска влада је замолила помоћ од савезника у авијацији. Та помоћ нажалост није стигла до великих српских победа у Церској и Колубарској бици вођених у лето и крајем 1914. године, у којима су аустроугарске трупе поражене и протеране из Србије. Тек тада су савезници одлучили да помогну Србији, па је Француска почетком фебруара 1915. године упутила једну комплетну аеропланску ескадрилу са 12 нових авиона Фарман MФ.11 наоружаних митраљезом и опремљених фотоапаратом и радиостаницом.
Ескадрила је почела са дејством 23. априла 1915. године са летилишта на Бањици. У току јуна месеца исте године ова ескадрила је оборила два аустроугарска авиона и успела да избори превласт у ваздуху. За то време српским авионима и пилотима била је поверена зона од Смедерева до Голупца, а летилиште им је било у Пожаревцу.
Током велике немачке и бугарске офанзиве која је отпочела октобра 1915. године, српски и француски ваздухопловци су се постепено повлачили са српском војском обављајући све задатке које им је поверавала Врховна команда.
У току тих операција ваздухопловни материјал се постепено трошио и смањивао, попуна није била могућа, тако да је са Косова и Метохије у Албанију крајем новембра прелетело само 5 француских Фарман MФ.11 и један Фарман са српском посадом (пилот М. Томић). Том приликом, Фарманима су превезени рањеници и болесници, па се та операција сматра првом санитетском евакуацијом ваздушним путем у историји ратовања. После повлачења француских посада, српски пилоти М. Томић и Ж. Станковић су преузели преостале Фармане и са њима летели до 23. јануара 1916. године извршавајући разноврсне задатке при повлачењу српске војске преко Албаније.
Фарман Ф.40
Фарман Ф.40/Farman Ф.40 је вишенаменски француски авион из периода Првог светског рата. Намена му је била извиђач и лаки бомбардер. Заједно су га пројектовала браћа Анри и Марсел Фарман у току 1914. године, а производила га је заједничка фирма (Société Anonyme des Usines Farman). То је била побољшана верзија авиона Фарман ХФ.30, коју су браћа Фарман заједнички пројектовала за Русију. Авион је заменио превазиђене авионе серије Фарман МФ.11 и Фарман ХФ.20
После доласка српске војске у Солун и формирања Солунског фронта извршена је реорганизација војске у којој је априла 1916. формирана Српска Авијатика. Непосредно после тога извршено је обнављање ваздухопловног парка новим авионима. У оквиру тога добијено је од Француске 24 авиона Фарман Ф.40, 6 ловаца Нијепор Н.12 и 21 авион Нијепор Н.21. Већ у августу месецу 1916. године Српска авијатика је почела да дејствује на фронту. Највише су извршавани задаци извиђања, бомбардовања и коректуре артиљеријске ватре, а повремено су вођене и борбе са непријатељским авионима.
Авиони Фарман Ф.40 су у првим линијама фронта коришћени све до друге половине 1917. године када су их заменили авиони типа Доран AР.1/2. После повлачења ових авиона са прве борбене линије они су служили за споредне задатке и обуку пилота.
Укупно је у Српској авијатици коришћено око 50 авиона Фарман Ф.40 и Фарман Ф.41. По ослобођењу земље преостали авиони овог типа су коришћени у ваздухопловству новонастале државе Краљевству СХС.
Нијепор Н.12
Нијепор Н.12 (франц. Nieuport N.12) је француски једноседи или двоседи ловац-извиђач. Авион је први пут полетео 1915. године.
Највећа брзина у хоризонталном лету је износила 155 km/h. Размах крила је био 9,03 m а дужина 7,30 m. Маса празног авиона је износила 637 килограма а нормална полетна маса 920 килограма.
Авион Нијепор 12 се производио у Француској, процењује се да је произведено око 1.000 примерака ових авиона. Иако је направљено 11 типова ових авиона масовно су се производила 5 типова. Ови авиони су се користили на свим ратиштима Првог светског рата. Због своје еластичности коришћен је као извиђачки авион, ловац, авион за везу, патролни авион, авион за обуку и тренажу пилота, транспортни авион, лаки бомбардер итд. У употреби су се задржали све до прве половине двадесетих година.
На Солунском фронту са овај авион масовно користио и то код свих савезничких ваздухопловстава и то од Албаније па преко Егеја до Румуније. Често су коришћени за обављане дугих прелета од Солунског фронта до Румуније као и до окупиране Србије.
Нијепор Н.21
Нијепор Н.21 (франц. Nieuport N.21) је француски ловачки авион који је производила фирма Нијепор (франц. Nieuport). Први лет авиона је извршен 1916. године.
Највећа брзина авиона при хоризонталном лету је износила 150 km/h. Распон крила авиона је био 8,03 метара, а дужина трупа 5,80 метара. Празан авион је имао масу од 370 килограма. Нормална полетна маса износила је око 545 килограма. Био је наоружан једним митраљезом калибра 7,7 милиметара Викерс или Луис.
На Солунском фронту овај авион је био стандардни ловац у ваздухопловству Источне војске и Српској Авијатици. Током 1916. и 1917. овим авионом су биле опремљене ескадриле No 87 и No 91, касније преименоване у ескадриле No 387 и No 391. У Српској Авијатици била су два авиона овог типа. На њима су летели пилоти Бранко Вукосављевић, Синиша Стефановић и Фридрих Рот. На овом авиону је 19. маја 1917. године погинуо пилот Фридрих Рот студент машинства, приликом извођења акробација на аеродрому Вертекоп.
Доран AР.1/2
Доран AР.1/2 је француски борбени једномоторни, двокрилни, двоседи, извиђачки авион са два члана посаде (пилот и извиђач) коришћен у Првом светском рату и непосредно после њега.
Авиони Доранд су почели да пристижу на Солунски фронт у другој половини 1917. године да би заменили дотрајале авионе Фарман Ф 40. Ови авиони су преузели комплетне извиђачко бомбардерске задатке на овом фронту и то је трајало све до укључивања авиона Бреге 14. Пред сам пробој Солунског фронта у Српској авијатици је било 18 авиона Доран AР.1 А2 и Доран AР.2 А2 а у француским ескадрилама још 8 примерака.
На крају рата преживело је 13 авиона овог типа који су укључени у Војно ваздухопловство Краљевине Срба, Хрвата и Слованаца (ВВКСХС). После рата ови авиони су углавном служили за споредне задатке и обуку пилота.
Девоатин Д.1
Девоатин Д.1 (франц. Dewoitine D.1) је француски ловачки авион. Авион је први пут полетео 1922. године.
Југославија је купила 45 примерака ових авиона, један из пред серије модел 1924. године који је био на испитивању у ВВ и 44 серијски произведена примерка који су испоручивани у току 1925. године а у оперативну употребу су ушли у току 1926. године.
Авиони су били у саставу 101,102, 103. и 104. ескадриле стациониране на аеродрому у Земуну и 107. и 108. ескадриле стациониране на аеродрому у Загребу. У току експлоатације ових авиона је констатовано да су авиони из серијске производње били лошији од демонстрационог примерка на основу кога је авион изабран. Након неколико несрећа са овим авионом, на захтев команде ВВ КСХС инж. Душан Станков извршио је 1929. године детаљну ревизију статичког прорачуна, пројектовао нови хоризонтални стабилизатор, дотерао центражу авиона и извршио одређена појачања структуре авиона.
Обиман посао модификације авиона Девоатин Д.1 извршио је земунски Икарус. Није тачно утврђен број овако модификованих авиона али према неким проучавањима тај број је износио око 37 авиона. Мада је значај авиона Девоатин Д.1 умањен увођењем у наоружање ловачких авиона Авиа BH-33 он се у наоружању ВВ КСХС одржао све до 1937. године као авион за обуку и тренажу пилота у акробатским летовима.
