Сарадња српско-француског цивилног ваздухопловства почиње одмах по завршетку Првог светског рата и траје до данашњих дана. У дугом временском периоду имала је интезивну ваздухопловну сарадњу.
Авијација је у Југославији (тадашњој Краљевини СХС) основана 1918. године, када је Војска Југославије наложила ваздухопловству да врши поштанске летове између Београда, Новог Сада, Ниша и Скопља авионима Брегет 14.
Прву међународну ваздушну линију која је пролазила преко територије Краљевине СХС отворило је Мешовито друштво „Франко-Румен“. У намери да својим авионима конкурише познатом возу „Оријент експрес“ који је дуго представљао најбржу везу између западне Европе и Блиског истока, ово друштво је прво на свету увело редовну ноћну линију и то на релацији Београд – Букурешт. Тромоторац „Кодрон Ц 61″ полетео је из Букурешта у 4.00 ујутру, а слетео у Панчеву у 9.00 сати, 9. септембра 1923. године. Исте године почела је изградња аеродрома дуж пута за Бежанију.
На иницијативу аеро-клуба 6. фебруара 1926. године одржана је конференција на којој су усвојена правила за оснивање Друштва за ваздушни саобраћај, а сви учесници су постали оснивачи.
Друштво за ваздушни саобраћај АД Аеропут је било прво југословенско акционарско предузеће за цивилни ваздушни саобраћај, које је основано 17. јуна 1927. године у палати Јадранско-подунавске банке у Београду, а формално је престало са радом 24. децембра 1948. године. Аеропут је био међу првим цивилним авио-превозницима, као 10. компанија у Европи, и 21. у свету.
Значајну улогу у оснивању имао је инжењер Тадија Сондермајер, члан управе Друштва, резервни капетан и пилот са Солунског фронта. Стечено искуство које је добио у Француској као пилот, и Први школовани Ваздухопловни инжињер несебично је пренео у оснивању Аеропута користећи организациону структуру Француске авио компаније. Предложио је да заједно с пилотом Леонидом Бајдаком, обави етапни лет авионом од Париза до Бомбаја, и да на тај начин докажу вредност и способност српских пилота, рачунанајући при томе на пропагандне ефекте за афирмацију домаћег ваздухопловства.
Пратећи активности развоја ваздухопловства изграђен је Аеродром који је свечано отворен 25. марта 1927. године, уз велико народно весеље и акробацију укупно 25 авиона. Отворено је здање првог цивилног пристаништа – Аеродром Београд. Хангаре је пројектовао српски научник Милутин Миланковић. Аеродром је израђен на ливади која се звала Дојно поље, између Бежанијске косе и леве обале Саве, око два километра од Земуна. Аеродром је располагао са четири травнате полетно-слетне стазе. На њему је 1931. године изграђена савремена пристаништна зграда, а 1936. године уграђена је и опрема за слетање при слабој видљивости.
Први авиони Аеропута стигли су на Ваздушно пристаниште Београд почетком фебруара 1928. године. Управа Аеропута је купила четири авиона двокрилца од француске компаније типа Потез 29/2. На избор овог типа авиона Управа Аеропута се одлучила због тога што се у домаћој фабрици Икарус у Земуну производили по лиценци, од исте француске компаније, авиони типа Потез 25 за потребе Команде Војног Ваздухопловства и њених ваздухопловних јединица.
Године 1929. компанија Аеропут је постала члан Међународне уније за ваздушни транспорт (ИАТА). Први међународни лет Аеропут забележио је 7. октобра 1929. године, авиони Аеропута Потез 29 летели су (са пет путника) преко Загреба до Беча, а 1930. отворена је линија Београд – Скопље – Солун.
Аеропут је имао само један авион Француске производње Фарман F 306, набавио га је 1931. године и био је у оперативној употреби, све до удеса на подручју Љубљане 12. септембра 1933. године. Комерцијални авиони овог типа су коришћени у путничком саобраћају Француске, Румуније и Југославије.
У прве три године рада, док је у флоти био само авион Потез 29, значајне радове на одржавању авиона Аеропут је обављао у Земунској фабрици авиона Икарус који је тада по француској лиценци за потребе Југословенског ратног ваздухопловства (ЈКРВ) производио сличан авион Потез 25.
Аеропут је постао „Југословенски аеротранспорт“ (скраћено „ЈАТ“) 1. априла 1947. Ера млазне авијације у ЈАТ-у почиње 1963. године када у ЈАТ-ову флоту уведен први авион са млазним моторима, Каравела SE-210 француске компаније SUD AVIATION . Потписан је уговор са Француском компанијом о испоруци седам летелица овог типа.
Појава млазних путничких авиона захтевала је нову полетно-слетну стазу са новим инфраструкрурним објектима. Изградња новог аеродрома почела је априла 1958. године, а аеродром је пуштен у саобраћај 28. априла 1962. године. Аеродром постаје оперативна база ЈАТ-а.
Авио компанија Јат је за свој регионални авио саобраћај користила авиоме АТР 72 француске копманије (Avions de transport régional – ATR 72). ЈАТ је у својој флоти имао пет авиона типа АТР 72-200.
Од 15. августа 2003. године, национална авио-компанија некадашње Југославије „Југословенски аеротранспорт“ мења назив у Јат ервејз (Jat Airways) и постаје национални авио-превозник Србије, а оперативна база на аеродрому „Никола Тесла“ Београд.
Приватизацијом Јата, 2013. године, компанија је формално престала да постоји под тим именом, а као српског националног авио-превозника наследила ју је Ер Србија (Air Serbia) национална авио-компанија Србије са седиштем у Београду, авио-чвориште компаније је Београдски аеродром Никола Тесла.
