Пилот Милош Илић

Милош Н. Илић (Шабац, 1884 — Београд, 1960) био је пилот Краљевине Србије. Припадао је првој групи од шест пилота који су се школовали у Француској 1912. године. Милош Илић је завршио Војну академију у Београду 1907. године и као потпоручник службовао у пешадијском пуку. Завршио је Блериову пилотски школу у Етампу, у Француској 1912. године и добио диплому пилота ФАИ бр.1028. Као пилот је учествовао у оба балканска рата и Првом светском рату. Био је на положају командира Аеропланске ескадре (ескадиле). По доласку на Солунски фронт решењем Врховне команде враћен је у пешадију и распоређен у 9. пешадијски пук, са којим је учествовао у пробоју Солунског фронта и ослобођењу земље. По завршетку рата пензионисао се у чину капетана прве класе и настанио на Чукарици. Значајан је и по томе што је основао Спортски клуб Чукарички.

Пилот Јован Југовић

Јован А. Југовић (Београд, 1886 — Праг, 1926) био је пилот Краљевине Србије и Краљевине СХС. Припадао је првој групи од шест пилота, који су се школовали у Француској 1912. године.

Јован Југовић је рођен у Београду 28. децембра 1886. године, завршио је гимназију у Београду 1903. године, а затим Војну академију 1907. године. По завршеној академији, унапређен је у чин потпоручника и био распоређен у инжењерију, а као понтоњерац служио је у гарнизонима у Ћуприји и Нишу. Завршио је Фарманову пилотску школу у Етампу у Француској 1912. године и добио диплому пилота ФАИ бр.1013. Као пилот је учествовао у оба балканска рата и Првом светском рату. Први светски рат је завршио у чину мајора. После рата је био на руководећим функцијама у Војном ваздухопловству, а последња функција му је била командант ваздухопловног пука у Новом Саду са чином потпуковника.

Погинуо је у удесу на Прашком аеродрому 24. септембра 1926. године на ваздухопловној манифестацији Мале Антанте и Пољске, када се југословенски авион Бреге 19, којим је управљао пилот поручник Његован, сударио са чешким авионом којим је управљао капетан Кострба. Потпуковник Ј. Југовић је сахрањен на Новом гробљу у Београду. По њему је део Новог Сада око некадашњег аеродрома назван Југовићево.

Пилот Живојин Станковић

Живојин С. Станковић (Књажевац, 1885 – Вертекоп, 1918) био је пилот Краљевине Србије. Припадао је првој групи од шест пилота који су се школовали у Француској 1912. године.

Живојин С. Станковић је завршио Војну академију у Београду 1909. године и као потпоручник службовао у артиљеријском пуку. Завршио је Блериову пилотски школу у Етампу Француска 1912. године и добио диплому пилота ФАИ бр.1027. Као пилот је учествовао у оба балканска рата и Великом рату. Разболео се од маларије почетком 1918. године на Солунском фронту и убрзо преминуо не дочекавши пробој фронта и ослобођење отаџбине. Када је умро, по чину је био капетан.

Пилот Миодраг П. Томић

Миодраг П. Томић (Страгари, 17. мај 1888 — Чикаго, 20. фебруар 1962) био је српски и југословенски војни пилот који је у Балканским ратовима и Великом рату имао непрекидне борбене летове на више фронтова од 1913. до 1918. године. Припадао је првој класи од шест пилота школованих у Француској 1912. године. Први је пилот који је извео борбени лет у Великом рату на Српском фронту на почетку Церске битке августа 1914. године. Током исте битке постао је први војни пилот који је имао ваздушни дуел са противничким авионом у Великом рату.

За време Тројне инвазије на Србију крајем 1915. године учествовао је у првој санитетској ваздушној евакуацији рањеника и болесника у историји светске авијације. На Француском фронту 1916. године постао је први српски пилот-ловац који је оборио непријатељски авион. На Солунском фронту оборио је још два непријатељска авиона. Носилац је бројних домаћих и страних одликовања, међу којима је и француска Легија части.

Био је први управник новоотвореног војно-цивилног и међународног аеродрома „Београд“ који је важио до Другог светског рата за једно од већих ваздухопловних пристаништа у Европи. У периоду од 1927. до 1935. године био је командант Шестог пука елитне летачке јединице, затим у командама ваздухопловних бригада а од 1939. године и краљев ађутант. Након немачке и италијанске инвазије и окупације отаџбине априла 1941. године одведен је у заробљеништво у логор Оснабрик где је и дочекао крај рата и слободу 1945. године. По завршетку рата није се враћао у земљу. Од 1945. до 1950. године био је шеф цивилног особља француске Прве ваздухопловне дивизије у Паризу, а потом се преселио у САД где је преминуо и сахрањен 1962. године у Чикагу. Своју љубав за летење пренео је и на супругу, Даницу „Џени“ Томић (девојачко Бачић), која је постала прва жена са дипломом туристичког (спортског) пилота у Југославији и на Балкану 1933. године.

Пилот Војислав Новичић

Војислав Ј. Новичић (Ивањица, 1886 – Бизерта, 1917) био је пилот Краљевине Србије. Припадао је првој групи од шест пилота који су се школовали у Француској 1912. године.

Војислав Ј. Новичић је завршио Артиљеријску подофицирску школу у Крагујевцу 1906. године и као поднаредник службовао у градској артиљерији у Нишу. Завршио је Фарманову пилотски школу у Етампу Француска 1912. године и добио диплому пилота ФАИ бр.1047. Као пилот је учествовао у Првом светском рату. Разболео се на Солунском фронту, пребачен је у Бизерту на лечење али је преминуо 9.3.1917. године не дочекавши пробој Солунског фронта и ослобођење земље. Када је умро, по чину је био поручник.